Analiza sezone sa "MCZ"
"Košarkaška sezona 2011/12 je okončana. Vreme je za sumiranje utisaka, ocenu učinjenog, kao i sagledavanje propuštenog. Ovom prilikom pokušaćemo da sagledamo sve činjenice koje su uticale da tek završena sezona bude baš onakva kakva je bila.
Sagledavajući kompletnu takmičarsku sezonu, igre naših košarkaša mogle bi se podeliti u četiri celine.
Prva faza obuhvatala bi period od starta regionalne ABA lige, do novogodišnjih i božićnih praznika. Bio je to period u kome je naš klub pokušavao da pokaže i dokaže da je vredan poštovanja. Momci u crveno-belim dresovima prevashodno zahvaljujući neiskustvu nisu na startu regionalnog takmičenja ostvarili zapaženije rezultate. Više egal mečeva okončano je pobedama protivničkih ekipa, ali sve je to bila dobra škola našim momcima. Bilo je evidentno da je klub ima nekoliko vanserijskih talenata kojima je potrebno vreme kako bi stasali u nosioce igre. Uz sve to, klub je doveo i fantastičnog Amerikanca Adama Morisona, nekadašnjeg NBA igrača i neverovatnog šutera. Ukoliko bi sada, hladne glave sagledali Morisonov učinak morali bi priznati da u srpskoj košarci nikada nije nastupio stranac boljeg šuta.
Međutim, iako rezultatski ovaj deo sezone nije bio Bog zna kako uspešan, druga činjenica je mnogo više zabrinjavala. Još početkom pripremnog perioda bilo je jasno da kapiten ekipe Vuk Radivojević usled operacije kolena neće moći da pomogne ekipi u najvećem delu takmičarske sezone. Njemu se nakon pripremnog susreta sa užičkom Slobodom pridružio i Nikola Vasić igrač koji je svojim iskustvom trebao da pomogne mlađim saigračima. Početkom sezone iskusni centar Mile Ilić zbog povrede leđa takođe je morao da propusti određeni broj susreta, a kada se u susretu sa zagrebačkom Cedevitom teže povredio i Bojan Radetić cela situacija je poprimila razmere „epidemije“. Uz sve te poteškoće treba napomenuti da je do tog perioda najbolji igrač našeg kluba Adam Morison napustio Mali Kalemegdan. Ekipa je ostala bez svoje najveće uzdanice. Ipak, klupsko rukovodstvo je brzo reagovalo i umesto Morisona, crveno-beli dres je obukao prošlogodišnji MVP italijanskog šampionata Omar Tomas.
Sve to je uticalo da crveno-beli košarkaši do novogodišnjih i božićnih praznika zabeleže svega tri trijumfa (Hemofarm, Zlatorog i Široki). Ipak, tokom prazničnih dana, a posebno tokom novogodišnjeg koktela osetila se atmosfera u klubu. Bilo je svima jasno da će vrlo brzo doći do preokreta, da će uz solidne partije konačno doći i rezultati koji su jedino nedostajali.
Drugi period ovogodišnje sezone trajao je po prilično kratko, ali je bio ključan za konačan plasman u regionalnoj ABA ligi. Taj period se poklopio sa dolaskom Omara Tomasa u naš klub i obuhvatio razdoblje do okončanja Kupa Radivoja Koraća. U tom periodu crveno-beli su zaređali sa više nego dobrim rezultatima u ABA ligi. Hemofarm u Vršcu i podgorička Budućnost u Železniku bili su prinuđeni da pruže ruku momcima u crveno-belom. Nakon dva uspeha usledila su i dva susreta koja su režirala krajnji rezultat u ABA ligi. Crvena zvezda je na dva teška gostovanja u Ljubljani (Olimpija) i u Zagrebu (Cedevita) odigrala fantastično. Međutim, zahvaljujući sudijskoj lakrdiji (izmišljenim nesportskim greškama u poslednjim sekundama mečeva) naš klub je ostao bez bodova u tim susretima, a time i bez boljeg plasmana na kraju takmičenja.Osokoljeni dobrim rezultatima na Jadranu, košarkaši Crvene zvezde ušli su u završnicu Kupa Radivoja Koraća, ne sa namerom da moraju jurišati na trofej, ali sa potajnom nadom da se može stići do iznenađenja. Nakon pobeda nad BKK Radničkim i u ovoj sezoni redovnom mušterijom Hemofarmom iz Vršca, crveno-beli su stigli do finala sa večitim rivalom. Iako, smo se svi nadali nekom iznenađenju, momci u crveno-belim dresovima nisu izdržali u paklu niškog Čaira (51:64). Posebno je u tom finalnom susretu bio vidljiv strah jednog od do tada nosilaca igre Andreje Milutinovića. Mladi momak, iako veliki talenat podlegao je atmosferi i pritisku.oraz u finalu Kupa Koraća predstavljao je i kraj druge faze ovogodišnje sezone.
Treća faza sezone 2011/12 započela je porazom u nacionalnom kup takmičenju i trajala je sve do okončanja ligaškog dela nacionalnog šampionata. Celokupan taj period obeležila je igra „toplo-hladno“. Znali su naši košarkaši da odigraju fantastično u finišu ABA lige (Zagreb, Radnički Kragujevac, Cibona), ali i da u potpunosti razočaraju (Makabi, Široki). Velike oscilacije nastavljene su i u Agroživ Super ligi Srbije. Iako su naši košarkaši najčešće uspevali da slave u domaćem šampionatu, to su činili samo zahvaljujući suvom kvalitetu. Ipak, i tu su uspeli da svojom ležernošću dozvole protivniku da odnese bodove, bodove koji su mogli mnogo da znače (BKK Radnički, Vojvodina). Ipak, na kraju je obezbeđena željena treća pozicija, pozicija koja je značila plasman u ABA ligu za sezonu 2012/13, ali i plasman u doigravanje domaćeg šampionata.
Četvrta, poslednja faza ovogodišnjeg košarkaškog takmičenja obuhvata doigravanje nacionalnog šampionata. Plasmanom na tabeli nakon ligaškog dela takmičenja, crveno-beli su sebi odredili kragujevački Radnički kao prvog protivnika. Velike oscilacije u igri koje su nakon ABA lige obeležile i domaće takmičenje nisu davale velike nade našim košarkašima u duelu sa ekipom Miroslava Mute Nikolića, posebno zbog činjenice da bi eventualna polufinalna majstorica bila igrana u kragujevačkom „Jezeru“. Prvi susret Radnički je dobio 84:78 i čak su mnogi pomislili da će polufinalna serija biti okončana u dva susreta. Ipak, Zvezda dobija drugi susret 76:62, a zatim u paklu kragujevačke dvorane, ostvaruje pobedu 76:71 i možda neočekivano dolazi u direktnu borbu za šampionski trofej. Pobeda u „Jezeru“ podigla je temperaturu među pristalicama Crvene zvezde da se možda čak može i do trofeja. I pored poraza u prvom finalnom susretu (83:92), pobeda u drugom meču od 68:56 dovela je gotovo do euforije. Posebno su nade podgrejane navodnim povredama nekolicine igrača Partizana. Ipak, crno-beli su, čini se na čisto iskustvo uspeli da ostvare još dve potrebne pobede (72:78, 82:86) i stignu do trofeja.
Evidentno je da je ove sezone za šampionski trofej crveno-belima bio neophodan još jedan kvalitetan igrač. I na prvi pogled je bilo vidljivo da timu nedostaje još jedan bek šuter, šuter koji bi na svakom meču ekipi garantovao petnaestak poena. Sve to pod uslovom da su i povrede mimoišle klub.
Ipak ostaje nada da sve što je učinjeno u prethodnih dvanaest meseci, a učinjeno je mnogo po svim pitanjima neće biti bačeno u vodu tokom letnje pauze. Višemilionska armija Zvezdinih navijača očekuje već u narednoj sezoni korak više, a taj korak više svakako su trofeji."
.... nekad bol, nikad strah, nekad muk.....
