Miami Heat

[GunnerEmir]

Zna li neko reci šta radi ovaj Chalmers u Miamiju, osim što uzima platu na lijepe oci i parazitira na klupskoj sisi od lika apsolutno nikakve koristi nemaju, a fol neki startni play.
Isto pitanje važi i za Allena, strašno pojacanja koje se sjeti svake druge utakmice da opuca koju tricu

njih dvojicu ne ide šut u ovoj seriji, uostalom kao ni nikog u Miamiu, ali ovo su dvojica odličnih šutera, i ako ne rade ništa drugo, makar šire teren i stvaraju više prostora za LeBrona i ostale glavne strijelce ekipe, a to je i više nego dovojno...ne snije niko Allena ostavit samog...isto vrijedi i za Ria

[Sportfanatik]

Može se reći da ćemo napraviti re-break. +15 prije 4/4

[Sportfanatik]

Ray nadam se ulazi u ovu seriju, večeras je zabio barem dosad 2 trice, nadam se da će ga krenuti i u ostalim utakmicama. Ovo je gotovo, uživajte momci u ostatku utakmice, ja odo spavat. Vratili smo brejk, 2-1 u seriji smo poveli

[LenBias]

kada smo im zabili 70 poena za poluvrijeme otisao sam spavati, gotova je prica bila

[Sportfanatik]

Break napravljen, odma mir na temi.

Ovako odigrati i game 4

[L-Train]

Break napravljen, odma mir na temi.

Ovako odigrati i game 4

nema 'neprijatelja'

sto se utakmice tice od pocetka do kraja su odigrali pametno i uz veliki broj raspolozenih igraca pobjeda nije ni smjela izostati.Haslem me je pozitivno iznenadio sinoc odlicna partija sa njegove strane.

[Sportfanatik]

Riješit sve dileme pobjedom u 4.utakmici, odigrat ko sinoć i nema zime

[Titova-Juga]

Ne mogu ja sa tobom care ulaziti u raspravu.Dovoljno je pogledati nas datum registracije na forumu i razliku u broju komentara.Svako moze vidjeti da bi u ovom slucaju ja izvukao deblji kraj.Drzi se ti svojih Bullsa ja cu Heat-a i bice puno mirnija rasprava i ovdje i tamo.Budi ti meni ziv i zdrav i n odgovaraj vise na moje postove ako se ne doticem Bullsa ili tebe licno.

Genijalno

Prvo ne vidim u kakvoj si ti prednosti tu.

Drugo i da jesi, kakve veze ima ko koliko ima postova i kad se registrovao sa tim da li je u pravu ili ne ?

Stipu ga bola, nije mu dobro

[SaltCityAttack]

Break napravljen, odma mir na temi.

Ovako odigrati i game 4

nema 'neprijatelja'

sto se utakmice tice od pocetka do kraja su odigrali pametno i uz veliki broj raspolozenih igraca pobjeda nije ni smjela izostati.Haslem me je pozitivno iznenadio sinoc odlicna partija sa njegove strane.

**** zajebali ste nas ...vratit cemo se mi ahahahaha..brate 90% amerike mrzi ovj Miami pa nevidim zasot nebi bilo neprijatelja i na forumu

[L-Train]

Break napravljen, odma mir na temi.

Ovako odigrati i game 4

nema 'neprijatelja'

sto se utakmice tice od pocetka do kraja su odigrali pametno i uz veliki broj raspolozenih igraca pobjeda nije ni smjela izostati.Haslem me je pozitivno iznenadio sinoc odlicna partija sa njegove strane.

**** zajebali ste nas ...vratit cemo se mi ahahahaha..brate 90% amerike mrzi ovj Miami pa nevidim zasot nebi bilo neprijatelja i na forumu

znate da ste na ovu temu uvijek dobrodosli

[JHam]

Samo da odgovorim @bluemania
Nemoj da te Chalmers cuje!! Prosle godine je rekao kako je jedan od najboljih PG lige, a ti tako o njemu pricas

[LenBias]

veceras po pobjedu i privesti kraju seriju ako je ikako moguce u iducoj kod kuce, tesko ce biti, mnogo teze neko u zadnjoj utakmici, cak i ocekujem pobjedu pacersa ali nada zadnja umire a ako se iko ima pravo nadati u sto bolje rezultate onda smo to mi, to ne treba skrivati

[Sportfanatik]

Game 5 se MORA pobijediti

[Pirke]

Game 5 se MORA pobijediti

Ma kaki.

[LenBias]

bosh najveci krivac za poraz, sinoc je bio jadan ali i ostali su mogli i trebali dosta bolje

[filip13]

http://www.nbaserbia.com/blog/3012/lebr ... kl-dzordan" onclick="window.open(this.href);return false;


Lebron Džejms VS Majkl Džordan
Ako se po jutru dan poznaje‚ svi su izgledi da će zvezda Majamija, kada se budu svodili računi, jednog dana stajati rame uz rame sa "Njegovim letećim veličanstvom"...

Apsolutni sam pobornik tvrdnje da je apsurdno tražiti novog Džordana, novog Brajanta ili novog Pelea, pre svega zato što je nemoguće naći dva čoveka (što podrazumeva i igrača) sa istim psihičkim i fizičkim sposobnostima. Takođe, pravila i sama igra se konstantno menjanju tako da poređenje igrača koji su igrali u različitim epohama je faktički nemoguće.

Tako na primer mnogi sa pravom ukazuju da je odbrana, pa i sama košarka za vreme 80-tih i 90-tih bila mnogo tvrđa, da ne kažem grublja. Dovoljno je pogledati jednu plejof utakmicu čuvenih Bed Bojsa iz Detroita ili Niksa pod trenerskom palicom Pet Rajlija da bi se uverili u to. Međutim Džordan je čak i u takvim uslovima u proseku davao trideset, a neretko i četrdeset poena što u plejofu, što za vreme regularne sezone.

Zbog toga mnogi tvrde da bi u današnje vreme, kada nije dozvoljeno staviti uopšte ruku na telo napadača, tj. takozvani “hend čeking” (hand checking), Džordan prosečno postizao mnogo više poena i samim bio još dominantiji u odnosu na ostale igrače. Međutim treba imati u vidu da bi u današnje vreme Džordan morao mnogo više energije da troši u odbrani zbog nemogućnosti da se u punoj meri osloni na svoju fizičku snagu.

Takođe, pitanje je kako bi se Džordan snašao protiv zonske odbrane koja je tada bila zabranjena u NBA (što je donelo prevagu Dalasu u finalu 2011. godine protiv Lebronovog Majamija) pogotovo u ranijim fazama svoje karijere kada se služio isključivo ulazima na koš i šutevima sa polu distance. U isto vreme imajući u vidu da je Lebronovih 113 kg raspoređeno na “samo” 2,03 m, ne sumnjam da mu puštanje grublje i kontakt igre ne bi išlo na ruku, pogotovo u odbrani.

Međutim, kad god je neko konstantno dominantan u gotovo svim segmentima igre u odnosu na svoje suparnike neka vrsta poređenja sa velikanima prošlosti se sama od sebe nameće. Iako su dosta različiti po stilu igre i po fizičkoj konstituciji poređenje Džordana i Lebrona postaje neizbežno ako se u obzir uzmu sledeći podaci:

Džordan u prvih deset sezona

- Prvu titulu osvojio u sezoni 1990.-1991. sa 28 godina. Ukupno tri (1991,1992,1993)
- Osvojio olimpijsku medalju bio MVP sezone, MVP finala i bio NBA šampion 1992. godine kada je imao 29 godina (jedini uz Lebrona kome je to pošlo za rukom u istoj godini).
- Ukupno osvojio dva olimpijska zlata (1984. u Los Anđelesu i 1992. u Barseloni)
- Tri puta bio MVP sezone (19ž88,1991,1992)
- Najbolji odbrambeni igrač 1988. godine

Lebron u prvih deset sezona

- Prvu titulu osvojio u sezoni 2011.-2012. sa 28 godina.
- Osvojio olimpijsku medalju i NBA titulu, bio MVP sezone, MVP finala 2012. godine, kada je imao 28 godina (jedini uz Džordana kome je to pošlo za rukom u istoj sezoni). Ukupno osvojio tri olimpijske medalje, dva zlata (2008. godine u Pekingu i 2012. godine u Londonu) i bronzu (2004. godine u Atini)
- Tri puta bio MVP sezone (2009, 2010, 2012)

Još od dana kada je okačio svoje legendarne patike o klin, Džordan je bio ultimativni parameter za merenje igračke dominacije u NBA i košarkaškim krugovima. U regularnom delu sezone, koji je na izmaku, Lebron Džejms je oborio nekoliko rekorda i postavio neke nove standarde (najmlađi stigao do 20.000 poena, imao šest vezanih mečeva u februaru na kojima je ubacio po 30 i više poena uz 60 ili više odsto šuta) po kojima će nesumljivo da se mere buduće generacije. Uprkos tome, nije logično porediti desetogodišnju Lebronovu karijeru sa karijerom čoveka koji je sa povremenim prekidima uspešno igrao i u petoj deceniji života. Umesto toga samo prvih deset godina će biti upoređeno.

Poeni
Majkl Džordan je došao u ligu 1984. godine kao žgoljavi dvadesetjednogodišnji ruki kome nije trebalo dugo da se navikne na NBA ritam i prosečno postiže 28.2 poena. Iako je to bio treći najveći prosečno postugnuti broj poena NBA ligi te godine, niko sa sigurnošću nije mogao da predvidi košarkaške visine koje će „Njegovo leteće visočanstvo“ (His royal airness) da dostigne.

Prvo je doživeo težak prelom stopala 1985. godine zbog koga je propustio veći deo sezone i uspeo da odigra samo 18 utakmica beležeći prosečno 22,9 poena, što je ostao njegov najlošiji prosek u regularnom delu sezone. Iako je u prvo vreme izgledalo da je povreda sprečila još jednog „dečka u usponu“ Džordan je odmah pokazao o kakvom kalibru se radi.

Na tri utakmice kolko su uspeli da odigraju u plejofu 1986. godine pre nego što su bili počišćeni od Bostona, Em Džej je beležio 43 poena po meču u ritmu koji je zadržao do svog konačnog penzionisanja 2002. (njegovih 63 poena u drugoj utakmici i dalje važe za plejof rekord po broju postignutih poena). Posle tog meča Bird je izjavio da je igrao protiv „ Boga prerušenog u Majkla Džordana“).

Počevši od sezone 1986-1987. Džordan je bio najbolji strelac NBA lige sedam puta u svojih prvih deset sezona. Da nije došlo do gore pomenutog preloma i prvog povlaćenja iz košarke 1993.godine, ta brojka bi najverovatnije bila i veća. Kad već pričamo o Džordanu i broju postignutih poena sramota bi bilo ne spomenuti da je hodajuća mašina za zatrpavanje protivničkih koševa uvek nalazila načina da u plejofu protiv najtežih protivnika ubaci u sledeću brzinu i postigne još veći broj pogodaka.

Uprkos svojoj (nepotrebnoj) epizodi u Vashington Vizardsima sa kojima je proveo dve sezone, Džordanov prosek postignutih poena tokom karijere je 30,1 što predstavlja najviši prosek u istoriji NBA lige, a u prvih deset sezona uključujući i plej je 32,3 poena.

Ako košarkaš ne igra u NBA ligi ne mora da znači da se radi o lošem košarkašu. Isto tako, ako neko (u ovom slučaju svako) ima lošiji prosek od Džordana ne znači da je to loš igrač, što je slučaj i sa Lebronom koji u prvih deset sezona prosečno beleži 27,6 poena, (peti najbolji prosek među aktivnim igračima). U isto vreme Lebron ima „samo“ jednu titulu najboljeg strelca za sezonu 2007-2008. kada je beležio prosečno 30 poena, što je identično Džordanovom proseku karijere.

Džordan je u prvih deset sezona, uputio ukupno 20967 šuteva ka košu od kojih je 51% rezultiralo pogotkom. Sa druge strane Lebronov procenat uspešno pogođenih šuteva iznosi 48,7%. Međutim, zanimljivo je spomenuti da Lebronov postotak uspešnosti konstatnto raste i da u ovoj sezoni iznosi čak 56% što je bolje nego u bilo kom trenutku Džordanove karijere. Glavni razlog za to je nesumljivo promena u stilu igre Lebrona koji se od ove sezone neuoporedivo više oslanja na igru leđima i konstantne prodore unutar reketa, a manje na šuteve sa distance, što je do sada bio slučaj.

Dodavanje
Što se tiče dodavanja Lebron je po bilo kom parametru neuporedivo bolji od Džordana. Što zbog svoje visine i fizičke snage, što zbog svoje vanserijske košarkaške inteligencije i želje za razigravanjem saigrača, Lebron svojim dodavanjima od zemlje ili preko igrača, često više podseća na rasnog plejmekera nego na ubitačnog košgetera. Šta više stiče se utisak, da ako bi se odlučio da samo razigrava svoje igrače Lebron bi bez problema mogao da konkuriše za najboljeg asistenta u NBA ligi (u prvih deset sezone Lebron je bio četiri puta u Top 10 po broju asistencija).

Sa druge strane Džordan svakako da nije bio očajan dodavač. Tako na primer u sezoni 1988.-1989. njegovih 650 asistencija ga je svrstalo na osmo mesto liste najboljih asistenata lige. Džordan je prosečno beležio šest asistencija po utakmici i to samo tri puta za prvih deset godina, dok je Lebron to uradio u istom periodu čak devet puta.

Floskula „statistika je kao bikini, sve pokaže a ništa ne otkrije“ se može upotrebiti i u ovom slučaju. Džordan je bio dominantan košgeter i šuter koji je uvek prvo gledao da postigne pogodak, pa tek onda da doda. Stariji i zagriženiji ljubitelji NBA košarke su verovatno upoznati sa „Džordanovim pravilima“ (Jordan rules) i taktikom Detroit Pistonsa da ga udvajaju i čak utrajaju, ne bi li ga primorali da doda loptu saigraču.

Neretko se dešavalo doda saigračima na samom isteku napada što je za posledicu imalo njihov slabiji procenat šuta. Sa druge strane Lebron se ne libi da doda loptu slobodnom saigraču i u klač momentima, što mnogi (ne)pravedno tumače kao strahom od odgovornosti ili manjkom volje za pobedom („ko kaže da Lebron nije klač igrač taj nije gledao kako je šibao mrtvog konja - Klivlend do finala. „Bez njega finale ne bi videli, a posle su mu dres palili“, je jedan od komentara na fejsbuk stranici NBA Serbia (ime autora sam nažalost zaboravio).

Odbrana
Osvojena priznanja daju blagu prednost Džordanu koji je u prvih deset sezona šest puta bio član najbolje odbrambene petorke dok je Lebronu to pošlo za rukom četiri puta (kako stvari stoje velika je verovatnoća da će ponovi taj podvig i ove godine). Uzimajući u obzir osvojene trofeje ili ne, činjenica je da su oba igrača ulivala strah i trepet svojim protivnicima i da im je mesto među najboljim defanzivicima NBA lige.

Džordan je bio neverovatan odbrambeni igrač „ na loptu“ koji je zahvaljujući svojim dugim rukama i ludačkom upornošću „zaključavao“ sve što hoda na dve noge, a nije krilni ili klasični centar. U Džordanovo vreme samo je možda Skoti Pipen bio bolji odbrambeni igrač (njih dvojica su uvek čuvali jedan drugog na treninzima Bulsa).

Sa druge strane zahvaljujući svojim merama (203 cm visine i čak 113 kg mišića), munjevito brzim prvim korakom i odrazom, Lebron može da čuva apsolutno bilo kog igrača na planeti. Iako se hvalospevi zasluženo pišu Medžiku, koji je posle povrede Džabara u NBA finalu 1980. godine igrao sve od pleja do centra, Lebron to radi skoro svako veče.

Zahvaljujući tome Lebron je skoro uvek zadužen da zaustavi najboljeg igrača suparničke ekipe, dok je u Bulsima to mesto ipak bilo rezervisano za Pipena (ovom prilikom izostaviću statistiku ukradenih lopti i rampi zato što verujem da dobri odbrambeni igrači uglavnom ne dozvoljavaju igraču koga čuvaju da uopšte dođe do prilike da izgubi loptu. Najbolji primer za to je trenutno Šejn Batije, a nekada Brus Boven (ovo pravilo naravno ne važi za centre, kojima je osnovni posao da lupaju blokade).

Iako su u pitanju nijanse, prednost ide Lebronu, pogotovo ako se u jednačinu doda i podatak da Lebron u prvih deset sezona beleži 7,5 skokova u poređenju sa 5,8 Džordanovih.

I sad nešto što statistika ne može da pokaže
Džordan je bio fanatik u svakom smislu koji se takmičio sa svima svuda, a često i sa samim sobom. Zbog toga je između ostalog u jednom momentu napravio ogromne kockarske gubitke, jer složićete se jedno je šutirati besomučno na utakmici čekajući da ti proradi šut, a nešto je sasvim drugo čekanje da ti izađe kec na talonu u nadi za ful haus. Do koje mere je Džordanova kompetitivnost išla vidi se i u njegovom govoru prilikom ceremonije ulaska u Kuću slavnih, kada je opleo po svima koji su ga popreko pogledali, od onda kad je nosio pelene do vremena kad je nosio „Er Džordanke“ (Air Jordan).

U najboljem slučaju Džordan je preko svake mere kompetitivan takmičar, što je verovatno najveći razlog njegovom uspehu i sposobnosti da postigne 37 poena u NBA finalu protiv Jute sa temperaturom i bolovima u stomaku. U najgorem slučaju je poremećeni ludak koga je na njegovu i našu sreću život uputio na košarku. Džordan u prvih deset sezona već imao tri titule i tri puta bio MVP finala, i pregršt ostalih priznanja, što je uz sve do sada rečeno neoboriv argument u bilo kojoj diskusiji koja ima veze sa poređenjenjem prvih deset sezona Em Džeja i El Bi Džeja

. Već od samog početka svoje karijere Džordan je izgradio reputaciju nemilosrdnog egzekutora, koji je gazio kako preko protivnika tako i preko saigrača zarad pobede. Posle deset sezona Džordan je, osim što je nabacio godine i koji kilogram mišića, ostao manje više isti i po načinu na koji je igrao košarku i po tome kako se ophodio sa medijima i saigračima.

Lebron je sasvim druga priča. Za razliku od Džordana koji je igrački i mentalno sazrevao tri sezone na Univerzitetu Severna Karolina, Lebron je došao u ligu pravo iz srednje škole pod pritiskom da mora da postane novi Džordan. Kad se ispostavilo da nisu dobili košarkaškog ubicu već manje više normalnog čoveka koji vole da se zeza i bude ortak sa saigračima i suparnicima, govorili su da je previše mek (malo malo pa neka bivša zvezda kritikuje Lebrona i Durenta zato što se privatno druže, glavni argument “u naše vreme se to nije radilo”).

Kad je Lebronu nešto kvrcnulo u glavi i kad je odlučio da bude “surov” desio se čuveni "Desižn" (Decision) kad je u udarnom terminu na ESPN televiziji javno objavio da će “da odnese svoj talenat na Saut Bič” (Im taking my talents to South Beach) i pređe u Majami, što je izazvalo ogorčenje kod navijača u barem pet, šest gradova širom Amerike (uključujući i Klivlend), koji su se nadali da ce Lebron ipak da pređe kod njih. (urbana legenda glasi da je Delonte Vest, Lebronov tadašnji saigrač u Klivlendu, imao aferu sa njegovom majkom za koju su znali svi u klubu osim Lebrona, što bi objasnilo Lebronovo bacanje dresa na pod posle poraza od Bostona u plejofu 2010. godine I kontraverzni Desižn.

Otud i šala na Lebronov račun kad je prešao u Majami “Lebron goes East, his mom goes West” što bi u prevodu glasilo-Lebron ide na istok, a njegova mama na zapad. Kao da mu sve to nije bilo dovoljno, Lebron je nastavio sa pomalo bahatim ponašanjem koje je kulminiralo kada je zajedno sa Vejdom kašljao pred kamerama za vreme NBA finala 2011. godine, ismevajući Novickog koji se tada borio sa visokom temperaturom.

Šamar dobijen u finalu od Dalasa kao da je promenio sve i stvorio uslove za stvaranje novog Lebrona kakvog vidimo danas, koji se konačno oslanja na svoju fizičku snagu umesto na šuteve sa distance. Prelomni trenutak se desio u utakmici broj 6 finala istočne konferencije protiv Bostona, kada je Lebron pri rezultatu od 3-2 za Kelte prodviodio Majami do pobede sa 45 poena (19-26) 15 skokova i 5 asistencija, na tako hladnokrvan način na kome bi mu i sam Džordan pozavideo.

Prema prikazanim igrama u zadnje dve sezone stiče se utisak da je Lebron konačno “shvatio” kako treba da igra, što je već donelo rezultate. Kao što sam već naglasio ubeđen sam da gledamo nekog novog Lebrona koji je dosta drugačiji od onog kakvog smo gledali do utakmice sa Bostonom. Iako je Džordan nesumljivo bio uspešniji u prvih deset sezona, smatram da je Lebron svojim igrama jasno pokazao da ima potencijal da na kraju karijere bude stavljen rame uz rame sa najboljim košarkašem svih vremena.

Teško je nadmašiti Džordanov takmičarski duh i želju za pobedom. Međutim, Lebronova posvećenost timu i način na koji razigrava saigrače (i samim tim ih čini boljim), se može ispostaviti da je produktivnije na duže staze. Šta će od svega toga da bude, vreme će pokazati. Majami je apsolutni favorit za osvajanje titule i verujem da će posle ove sezone Lebron biti još jedan korak bliže Džordanu. A vi?

P.S.
Košarka je timski sport i da bi se osvojila titula potrebno je imati više igrača koji mogu da se ravnopravno nose sa protivnicima. Medžik je imao Džabara, najboljeg strelca u istoriji igre, Kupera, jednog od najboljih defanzivaca lige u to vreme, Bajrona Skota pouzdanog šestog igrača. Bird je imao Kevina Mekejla možda i najboljeg krilnog centra u istoriji, legendarnog Periša i Džonsona.

Džordan nije mogao da priđe finalu dok nisu stasali Pipen, proglašen za jednog od 50 najboljih igrača u istoriji, dabl dabl mašinu Horasa Grenta, a kasnije Toni Kukoča i Denisa Rodmana. Brajant je imao Šeka, a kasnije i Gasola, dok je Šek poslednju sezonu igrao sa Vejdom koji je samo partijama prikazanim u finalu protiv Dalasa zaslužio da bude u Kući slavnih.

Neosporno je da su i Medžik, i Bird, i Džordan itd. bili sve i svja u svojim ekipama i da bi se bez njih dobar deo igrača, koje sam malopre nabrojao našao na margini NBA istorije. Ali se ne sme zaboraviti da su sve to veća tržišta od Klivlenda i mogu da finansijski isprate više skupljih igrača. Klivlend je pokušao da dovede podršku Lebronu (Šeka u poznim godinama, Ben Valasa, Entoan Džejmisona), što je daleko od kalibra za titulu. Lebronu ne zameram što je prešao u Majami, već samo na način na koji je to uradio. Uostalom ako uzme još dve titule, niko to više neće ni spominjati.

[miki_92]

fkt trebate otvoriti temu MJ vs LBJ vs Kobe i udri, ovo stvarno nema smisla, na svakoj yebenoj temi jednom sedmicno se vodi ova diskusija, i da nije uopste interesantna

[storm_raider]

Bas tako.

[filip13]

ovo nije diskusija nego tekst sa jednog portala koji upoređuje dva igrača,kome se tekst ne sviđa liepo ga preskoči ,ja tako puno puta samo preskočim preko postova koji su mi nebitni,u tekstu se spominje jedan sadašnji igrač miami heata,a ovo pišemo na temi miami heata

[Kobe Bryant]

Sto mrzim ove twiterase i tkz. insidere i sl. nba novinare , ako ako Miami ispadne od Indiane (tek 2-2 )
skoro sigurni trade je Gasol - Bosh , kao Miami-u otvara i prostor slijedece godine + Gasol moze bolje igrati centra , a bio bi bolji kao 3 opcija , a ima mekanu ruku za pick and pop