- sa " MCZ" , najava meca Crvena Zvezda-Ofk Beograd.
“ I AKO JE KEC K’O VRATA, PEVAĆEMO IZ INATA!”, istina srpskog fudbala. Kako drugačije komentarisati to da igrač dobije crveni karton, ali da može da igra sledeću utakmicu? Zaista SuperLiga! Nije to alibi za rezultat u Užicu. Alibi za onakvu igru ne postoji. Ja sam svojim očima video da se ponovilo, isto ono što sam gledao pet dana pre. Deja vu. Ne znam šta je potrebno više da uradimo da bi ti isti koji nose dres, dres za koji se umire, brani životom, shvatili ozbiljno svoje uloge i svoju realnost. Realnost je da oni igraju za Crvenu zvezdu! Imaju tu sreću, san i privilegiju koju sanja svako dete. Da počupam svu kosu, izgrizem nokte, preplačem Dunav i Savu, izgubim živce, pokidam glasne žice, razbolim se deset puta, umrem od nerviranja, da im dam svoje ruke i noge da bi bili u prednosti nad protivnikom, jer sa svojima ne deluju ozbiljno. Da igram za protivnički tim i dam autogol. Šta da radim? Ne shvatam, ali stvarno ne shvatam da oni nose dres kluba kakav je Crvena zvezda, da im je trener legenda kakva oni za pet života ne mogu da budu, da imaju 4 miliona navijača iza sebe koji su spremni svakog trenutka da daju život za grb koji oni ni ne oznoje. I primaju platu. Motiv? I lud bi našao motiv u ovome. Jel treba da mi uletimo u teren, damo gol za vas, trčimo za vas? Onda nam vi ne trebate! Aleksandar je sve rekao u tekstu posle meča, ja to potpisujem. I hoću Zvezdu, da mi se vrati. Izgubila se negde, ja hoću da je nađem, uhvatim za ruku i vratim. Voleo bih da se sa svakim igračem vidim i da ga pitam da li je svestan čije boje brani i ko mu je trener? Izađite na teren i radite svoj posao. Poginite za ove slavne boje života vredne. Ja sam svoj život Zvezdi dao, da imam još jedan dao bih ga. Vi dajte svoj maksimum, jel to tako teško? Nekima od vas su tih ’90 minuta prolazno vreme, nama su sve. Čudite se i ljutite što ste kažnjeni? Ja se čudim kako su neki od vas profesionalci i zašto nose dres Crvene zvezde. U subotu se obeležava 60 godina od naše prve titule! Tada su sveti dres nosili gospoda o kojima se i danas priča, vitezovi koji su srcem nosili naš klub do najvećih visina.
Pravi gradski derbi, iako često pozicije na tabeli ne govore i ne pokazuju tako. Najstariji klub i najtrofejniji, najbolji, najveći srpski klub. Sve u jednom u subotu na “Marakani”, može se reći istorija i sve lepo srpskog fudbala, onoga što je od njega ostalo.
Ofk igra možda i najlepši fudbal, sve zajedno gledano, poslednjih godina. Imaju sjajnog trenera, veoma mlad i perspektivan tim kome, upravo to iskustvo fali za veće domete. Zovu ih „mali Arsenal“, zbog sjajnog skautinga i jedne od najboljih škola na ovim prostorima. U ovoj godini su proslavili jedan vek od svog nastanka, što je za klub na ovim prostorima za duboko poštovanje. Na sastanku koji je 1. septembra 1911. godine održan u kafani “Ženeva”, koja se nalazila na uglu Aleksandrove i Beogradske ulice, osnovan je jedan klub, koji će u narednim godinama ispisati najlepše stranice našeg predratnog fudbala, a taj klub živi i dan danas i pored toga što su ga ukidali, reimenovali, selili… 2011. godine, tadašnji BSK, kasnije Metalac, a danas OFK Beograd, slavi zlatni jubilej, prvi vek svog fudbalskog bitisanja! Posle izbora prve klupske uprave i pošto je izglasala pravila kluba, skupština je donela odluku da klupsko igralište bude podignuto na ustupljenom terenu beogradske opštine, na nekadašnjem Trkalištu (bivši hipodrom), gde se danas nalazi Tehnički fakultet. Ime je usvojeno na predlog Miloša Ekerta, bankara «Praške kreditne banke», koji je dao ideju da se novoformirani klub zove Beogradski Sport Klub! Nadimak im je bio “Beogradski Plavi”!
U decembru ’44 BSK i SK 1913, najtrofejniji beogradski predratni klubovi, se ne pominju svojim imenima nego “plavi” i “crveni” i igraju u korist siromašnih porodica. Od ’45 ne postoje više ni pod tim nazivom, a 5. maja te godine, zavanično su ukinuti svi tadašnji klubovi bez pominjanja poimence, proglasom Ministarstva prosvete i potpisom Mitre Mitrović – Đilas, da bi se time obznanilo javnosti ono što je već ukinuto pre više od šest meseci.
Osniva se tim USAOS-a (Ujedinjena Socijalistička Antifašistička Omladina Srbije) – FK Crvena Zvezda i tim I Armije koji je preimenovan u Centralni Dom Jugoslovenske Armije Partizan, po uzoru na moskovski CDKA (kasnije CSKA). Crvenoj Zvezdi dodeljuje se stadion SK Jugoslavije (nekadašnji SK 1913 i Velika Srbija), a CĐA Partizan stadion BSK-a!
25. marta 1945. godine godine osniva fudbalski klub sindikata metalaca – FK Metalac. Iste godine, sada Metalac, postaje prvak Beograda (liga od 6 timova), a u odlučujućoj utakmici pobeđena je naša Crvena zvezda. Plavo – beli uzimaju redovno učešće u šampionatima nove države koje se igra od sezone 1946-47. 22. jula 1950., na inicijativu Vladimira Dedijera, tadašnjeg političkog funkcionera, a predratnog navijača BSK-a, vraćeno je ime BSK i on po svemu podseća na istoimeni klub od pre rata, pa se i plavo-bela boja dresova menja u tamno plavo – svetlo plavo, a grb je skoro identičan onom predratnom! Klub se takmiči pod našim starim imenom sve do 26. novembra 1957. godine, kada, u to vreme, BSK dolazi u dosta lošu finansijsku situaciju i tada se, posle fuzije sa nižerazrednom TSK Šumadijom, u koju su ušli jaki državni funkcioneri („geneksovci“ – operativci UDBE), koji su pre toga bili u upravi Partizana, opet menja naziv kluba u današnji OFK Beograd, a osnivačka skupština održana je u sali radničkog univerziteta “Braća Stamenković”. Prefiks OFK je dodat i da bi klub konačno dobio svoj stadion – Omladinski, koji je dobio na korišćenje od grada. Do tada je BSK plaćao kiriju za korišćenje našeg, Zvezdinog stadiona, pa bi ih Zvezda nekad i tužila za neizmirenje iste. Kada je Zvezdin stadion postao nepodoban za prvu ligu, BSK je igrao na Partizanovom ili nekadašnjem stadionu BSK-a.
Danas, popularna Ofka, nastavlja istoriju svojih predaka. Na čelu, uz Robija, jednim od najboljih trenera trenutno na ovim prostorima, Dejanom “Švabom” Đurđevićem, i novim mladim talentima koji kroz Ofk Beograd kroče put u drugi klub, pokušavaju da urade nešto više od uobičajenog. Rodić, Petković, Purović, Pavlović, Osmanagić, Batioja i drugovi su nova udarna snaga. Trenutno su deveti na tabeli. Iz deset odigranih utakmica, imaju 4 pobede, 5 poraza i jedan nerešen meč, uz gol-razliku 11:13. Igraju i u ¼ finalu Kupa. U poslednje dva meča uz dve pobede, imaju gol-razliku 7:0. Posle slabog starta, počeli su da se “oporavljaju”, a posle meča sa nama želimo im sve najbolje. Vicešampionsku poziciju i da se sretnemo u finalu Kupa.
Mala istorija „Romantičara“ u kojoj se dosta podudara sa nama. Stari rivali, pravi gradski rivali. Ofk Beograd i Crvena Zvezda.
CZ N OFK
„Marakana“ : 58 36 14 8 130:64
„Omladinski Stadion“ : 59 25 19 15 97:68
Ukupno : 118 62 33 23 231:134
Finale Kupa 2006 odigrano na neutralnom terenu. Pobedili smo 4:2
- Prvi međusobni meč odigran je 1946 godine, kada je OFK igrao pod imenom Metalac. U obe utakmice te sezone OFK je bio bolji, 3:1,1:0. Pod imenom BSK prva utakmica odigrana 1950. godine, mi smo oba puta bili bolji – 3:0, 5:2. A pod imenom OFK Beograd, prva utakmica odigrana je 1957 godine. I u toj sezoni smo bili oba puta bolji, 1:0,2:0.
Ofk Beograd je prvi put slavio protiv nas na “Marakani”, 1961/62, a na Staroj Karaburmi u sezoni 1964/65. Naša najubedljivija pobeda na Karaburmi je 6:2 iz 1995. godine ( Darko Kovačević 2x, Nenad Sakić, Nebojša Krupniković, Dražen Podunavac i autogol Terzić – Petar Puača 2x). Poslednji duel, na Karaburmi, završen je bez pobednika – 0:0.
Veoma je veliki je broj fudbalskih majstora koji su igrali i na “Marakani” i na “Omladinskom Stadionu” – Mihajlo Pjanović, Slavoljub Muslin, Petar Puača, Aboubakar Oumaru, Ognjen Koroman, Veseljko Trivunović, Nenad Jestrović, Mitar Mrkela, Aleksandar Jevtić, Lazar Tasić, Sava Antić, Dragoslav Šekularac, Dragoslav Stepanović, Duško Tošić, Srđan Mrkušić, Rajko Mitić, Nemanja Pejčinović, Miloš Šestić… Nebojša Krupniković i Dejan Stefanović su naši igrači koji su potpisali za OFK, ali nisu upisali nijedan meč za njih. Ljupko Petrović, Milan Živadinović, Ratko Dostanić su bili treneri oba tima, a Aleksandar Kristić je bio naš šef stručnog štaba, a bio i trener u mlađim kategorijama Ofk. Danas dres Ofk-a nose i Milan Purović i Nemanja Nikolić, naši bivši igrači.
Te 1951. Crvena zvezda sa Čika Rajkom Mitićem, osvojila je prvu titulu, uspevši da pretekne zagrebački Dinamo zahvaljujući gol-razlici. Zvezda je u toj sezoni prolećni deo takmičenja završila na četvrtom mestu sa 14 bodova, iza Dinama (20), Hajduka (17) i Partizana (16). Nekoliko kola pre kraja prvenstva, Dinamo je imao velikih pet bodova prednosti. U pretposlednjem kolu, u Zagrebu, dogodila se prava drama. Zvezda je povela golom legende Koste Tomaševića u 5. minutu, da bi Dinamo izjednačio pogotkom Velflija iz penala u 25. Domaćin je žestoko napadao, ali je Zvezda u finišu, iz kontranapada postigla pobednosni gol – strelac opet Tomašević. U poslednjem kolu – drama. Dinamo je na gostovanju u Beogradu igrao samo nerešeno protiv BSK-a (2:2). Zvezdi je u „večitom derbiju“ protiv Partizana, u borbi za prvu titulu, bila potrebna pobeda od 2:0 ili 5:1. Zvezda je bila domaćin na stadionu JNA, pred 50.000 gledalaca i golovima Tomaševića i Todora Živanovića, pobedila je velikog rivala, za koji su tada igrali Bobek, Čajkovski. Standardni tim u 1951. godini je bio ovaj: Mrkušić, Stanković (Tadić), Zvekanović, Palfi, Diskić (Đurđević), Đajić, Ognjanov, Mitić, Tomašević, Živanović (Zlatković), Jezerkić (Vukosavljević), trener Žarko Mihajlović. To su junaci koji su pronosili ime našeg tima, doneli mu prvu titulu i hrabro gazili napred. Kada je odlični sudija Vasa Stefanović odsvirao kraj, nastalo je takvo slavlje, kakvo Beograd dotad nije doživeo. Hiljade navijača Zvezde je prvu titulu proslavilo čak i s upaljenim buktinjama od zgužvanih novina. Najbolji strelac prvenstva je bio Kosta Tomašević sa 16 golova.
Tada nije postojalo odustajanje kao opcija. Hrabro je svaki igrač ginuo za grb, koji ne stoji bez razloga na strani srca. Tada, ni u ludilu, Zvezdin igrač nije pomišljao da je gotovo, nemoguće je bilo moguće jre bio Zvezdin igrač. Tada su se pisale prve strane najlepše priče istorije, ljubavi, života koji živimo. Porazi su bili časni i prolazni, za pobedu se živelo i one su se pamtile. Od tog 5. novembra 1951. godine, naša Zvezda je osvojila još 24 titule, 20 kupova, titulu prvaka Evrope i Sveta. Padali su brojni velikani pred nama. Padali su na kolena pri samoj pomisli da dolaze na “Marakanu”, Čika Rajku, Džaji, Pižonu, Šekiju, Dekiju, Deju, Robiju, Piksiju, Jugi, Mihi, Darku, Filetu, Vojinu, Kosti, Čika Bori, Diki… mnogim drugima. A vi, gospodo? Jel ste svesni da su vaša imena u službi Zvezde, da niko za vas ne bi znao da ne nosite dres o kome pričamo? Vi i vaše karijere su prolazne. Loša forma, utakmica, Evropa ne prašta, nema vas. Crvena zvezda ostaje. Da se naša deca, unuci raduju nekoj novoj svetskoj tituli, da se raduju novim uspesima, golovima kao što mi radimo danas. Jedino što će o vama biti zapisao je da ste nosili crveno-beli dres i grb. Od vas zavisi kako. I vi imate obraza da istrčite u tom dresu, branite taj grb i odigrate kako odigrate? Zato, u subotu hrabro, dostojno i pokažite zašto nosite sveti dres. Jer Zvezda život, sve drugo su sitnice!
A da li ćete vi doći na „Marakanu“ u subotu? Moj odgovor znate. Proba za slavlje titule. Da im pokažemo kako se to radi, kako je to kad Zvezda slavi! Sve što smo želeli, sve što smo hteli, to su nam dali crveno-beli!
SVI NA MARAKANU
.... nekad bol, nikad strah, nekad muk.....
Naravno uracunali su i gostujuce utakmice iako to sa zdravim razumom nema,ali jbg morala se nekako povecati prosecna poseta njihovom timu na 5000. 
