Euroleague 2022/2023

[Sanfrancisco]

Ataman demantovao glasine.

[bombaysaphire]

Gde je zapelo u Zvezdinom pohodu na plej-of Evrolige?

d pomirenosti s tim da je sezona gotova i pre nego što je praktično počela do toga da top 8 postane realni cilj – na kraju, evroligaška sezona Crvene zvezde završila se negde između: tako blizu, a tako daleko od plej-ofa. Crveno-beli su praktično eliminisani još porazom od Panatinaikosa 10. marta, a dva kola pre kraja nemaju ni teoretsku šansu da se domognu top 8, uprkos tri uzastopne pobede.

Osnovni uzroci nalaze se van terena, počev od loše urađenog prelaznog roka. Da je Crvena zvezda ostala sa istim timom s početka sezone, vrlo verovatno bi bila zakucana za dno Evrolige.

Lutalo se i sa ciljevima i sa projektovanim budžetom. Najveći promašaj je Džejlen Adams, plejmejker kojem je trebalo da bude poverena velika odgovornost, a koji nije uspeo, niti je pokazao želju da se prilagodi na evropsku košarku. Došao je kao MVP australijske lige, sada igra u Kini, i to možda dobro ilustruje njegov stav prema košarci: kompetitivnost, čvršće odbrane i ritam Evrolige bili su mu previše – sve kao da mu je bilo svejedno, a tako se neretko ponašao i na treninzima. Kocka se nije isplatila.

Za razliku od njega, Džon Holand je oduvek imao pravi stav i energiju, ali to nije dovoljno: postoji razlog zašto je Holandu Zvezda prvo evroligaško iskustvo sa 34 godine. Preporučila ga je sezona u Alimpijevićevoj Bursi, ali Evroliga je ipak maraton – taktički često neobuzdan, Holand je veliki deo sezone proveo i van rotacije. Videćemo da li u završnici sezone može da bude upotrebljiv član tima, bilo je nekih pozitivnih naznaka u poslednje vreme.

Ne toliko bolno, ali ipak ilustrativno za greške menadžmenta jeste dovođenje Miroslava Raduljice. Uz sve poštovanje prema čoveku koji je osvajao medalje sa reprezentacijom, došao je sa skoro 35 godina, posle pet sezona igranja u Kini i Koreji. I oni koji površno prate košarku mogli su da pretpostave da će se ovako završiti, tj. da će Raduljica jedva igrati. Neozbiljno, i ostaje pitanje – zašto je Raduljica doveden?

Na startu sezone je poverenje ukazano mladom treneru Vladimiru Jovanoviću – vrednom stručnjaku sa velikim znanjem, ali očito je bilo prerano za tu vrstu izazova. Nije stekao poverenje igrača, pogotovo onih najiskusnijih, i nije uspeo da dopre do njih, mada mu ni objektivne okolnosti nisu mu išle na ruku: Nedović je vukao povredu još od reprezentacije i nije bio na raspolaganju za start sezone, a Luka Vildoza debitovao je tek u četvrtom kolu protiv Reala.

Poraz od Zadra bio je konačni znak da je izgubio svlačionicu, već tada se znalo da je gotov, ali zvanično je otkaz dobio posle gostovanja Fenerbahčeu, kako novi trener ne bi dobio taj vrući krompir već na startu mandata.

Izbor je pao na Duška Ivanovića, nekada sjajnog šutera koji je trenersku karijeru gradio postepeno: od Švajcarske do Barselone, a najbolje rezultate imao je sa Baskonijom, u koju se vraćao čak u tri navrata. Važio je i važi za izuzetno strogog trenera, priča se da je Navaro baš zbog njega „pobegao“ u NBA iz Barselone (bila mu je to jedina sezona u karijeri van matičnog kluba), ali i da se pod njime nemilosrdno i dugo radi.

Profesor Aleksandar Nikolić rekao je da posle treninga igrača treba da boli glava, a ne noge. „Ta izreka je njegova, ja sam je prihvatio, ali i dodao: Igrača treba da boli glava, ali i noge“.

Igrao je Ivanović na kartu svoje reputacije, defanzivno jeste disciplinovao tim i izjavama od starta javnosti i igračima stavljao do znanja da veruje u njih. Na debiju je uz mnogo sreće dobijena izgubljena utakmica protiv Asvela, bio je to početak serije od šest pobeda koja će svakom navijaču Zvezde podići i snove i očekivanja.

Odlučujući trenutak u evroligaškoj sezoni – ali ne iz razloga iz kojeg je Zvezda želela – bilo je dovođenje Fakunda Kampaca. Luka Vildoza već je bio znak da crveno-beli imaju veći budžet nego što je prvobitno bilo planirano, a Kampaco je bio najveće pojačanje u istoriji kluba.

Umesto ubrzanja, usledio je pad, uzrokovan novim porazom van terena. Detalji svega što se dešavalo iza kulisa prilično su zamršeni. Zvezda jeste napravila grešku, vrstu greške za koju u nekim prethodnim situacijama nije tako strogo suđeno, ali crveno-beli su prvo ušli u klinč sa Baskonijom oko Vildoze, i potom sa Real Madridom oko Kampaca. Kada si u sukobu sa najvećima, ne smeš sebi da dopustiš ni promil propusta. I tako, posle dve-tri nedelje neizvesnosti koja jeste u određenoj meri i bespotrebno skrenula pažnju s parketa, postalo je jasno da će Zvezdi biti zabranjena registracija novih igrača i da argentinski plejmejker neće debitovati u Evroligi pre 2. marta i gostovanja Bajernu u Minhenu.

Propust sa Nikolom Topićem, zbog kojeg talentovani plejmejker provodi sezonu u OKK Beogradu umesto u ABA ligi sa FMP Železnikom, takođe je ostavio gorak ukus. Prema rečima predsednika kluba Nebojše Čovića, Zvezda je imala dogovoren i dolazak Akilea Polonare, koji bi se igračkim karakteristikama i te kako uklopio u postojeću ekipu.

I tako je reputacija pretrpela nekoliko udaraca, a valjalo je paralelno uigravati dva tima, jer Kampaco nije samo igrač u rotaciji, već čovek koji treba da bude glavni. To nije moglo da donese nešto pozitivno.

Uporedo sa Kampacovom nemogućnošću igranja, Luka Vildoza je prvo povredio zadnju ložu (u onoj utakmici u kojoj je sudijski previd koštao Zvezdu pobede nad Barselonom) – vratio se brže od očekivanog, ali onda je počeo njegov ogroman pad u formi. Sâm Argentinac nedavno je priznao da nije bio svoj zbog privatnih problema, ali ne treba zaboraviti da je pre dolaska u Zvezdu imao operaciju stopala i da godinu dana praktično nije igrao takmičarsku košarku. To u nekom trenutku ipak dođe na naplatu.

Poraz u Kaunasu, u kojem je Zvezda imala prednost od sedam poena i napad na četiri i po minuta do kraja, bio je prvi u nizu izgubljenih utakmica u kojima su crveno-beli ispuštali prednost. I Nedović je govorio o „blokadi“, trener Ivanović takođe je ponekad lutao sa rotacijama, mada se prethodno činilo da su trijumf nad Makabijem u Tel Avivu i osvojen Kup Radivoja Koraća – uz povratak od -19 protiv najvećeg rivala Partizana – vratili crveno-bele na pravi kolosek.

Umesto toga, usledio je poraz koji je označio početak kraja i koji je bio efektna ilustracija Zvezdine sezone. Crveno-beli su pobeđivali tamo gde malo ko pobeđuje – u Tel Avivu i Pireju – ali su gubili tamo gde je malo ko gubio: kod kuće od Panatinaikosa i tog 24. februara od Albe u Pioniru sa 87:72.

Kada je nekoliko dana kasnije u Minhenu ispušteno plus devet i napad na pet minuta do kraja, bilo je jasno da će se Zvezdin san o plej-ofu teško ostvariti. U nekim momentima bila je prosto neshvatljiva bezidejnost crveno-belih na parketu, naročito neshvatljiva otkad se i Kampaco vratio. Ni on nije pomogao da se ne ispusti +16 iz treće četvrtine, protiv Panatinaikosa čijim igračima su moral i zalaganje na sumnjivom nivou.

Nije Zvezda imala sreće ni sa povredama. Branko Lazić je već neko vreme van parketa, a igrač njegovog karaktera i iskustva bio je potreban u vrsti utakmica koja je Zvezda gubila. Lazarević nije napravio napadački iskorak kakav je najavljivao u nekoliko utakmica u ranoj fazi sezone, Marković je opet ubacio neke važne šuteve i u poslednje vreme su sve češće njegove bolje igre, ali činjenica jeste da Zvezda uvek ostaje na terenu sa jednim defanzivnim specijalistom koji jasno ukazuje rivalu šta rizikovati i gde skupljati.

U reketu, Hasan Martin se povredio taman kada je počeo da liči na onog čoveka iz Olimpijakosa. Nema eksplozivan skok, samim time ni „vertikalnost“ koja je potrebna Zvezdi u napadu sa bekovima koji su lucidni u pik-en-rolu, ali ono gde je crveno-belima pravi Martin potrebniji jeste zaštita obruča i generalno veći doprinos u odbrani. Deluje da je Martin u boljoj fizičkoj formi i da bi mogao da bude pojačanje za završnicu sezone, baš kao i Ben Bentil, koji u poslednje vreme više ne gubi Ivanovićevo poverenje zbog defanzivnih propusta, a u napadu ostaje u okvirima zadatog i u okvirima mogućnosti.

Defanzivni propusti zamerani su i Filipu Petruševu, ali kada se sve sabere i oduzme, zasad je to pozitivna sezona za potencijalnog reprezentativca Srbije. Znao je Ivanović i da ga kudi i da ga hvali, ali on je svojom poenterskom raznovrsnošću (niski post, licem protiv sporijih centara, šut za tri) donosio i donosi napadačku ravnotežu između spoljne i unutrašnje linije. Možda bi mogao još više da bude korišćen u napadu.

Nedović je propustio poslednje dve utakmice i sve je veći broj utakmica na kojima ne igra neko od Zvezdine „troglave aždaje“ na bekovskim pozicijama. Kada je potpuno spreman, Nedović je često bio i presudni faktor u korist Zvezde, kada može da igra bez zadrške, da ubrzava i da konstantno traži prodor. I bolji je šuter od 28,4 posto za tri u Evroligi…

Zdravlje će biti važan faktor pred završnicu sezone i borbu za trofeje: crveno-beli ne mogu sebi više da priušte povrede bitnih igrača.

Uticaj Luke Mitrovića na igru može se do kraja pojmiti tek kada se utakmica gleda iz što je moguće veće blizine: u mnogo situacija, on je koordinator ekipe u posedima na oba kraja parketa. Uz Nikolu Ivanovića koji može da bude iks faktor i na važnoj utakmici, kao i Ognjena Dobrića koji – uprkos oscilacijama i lošim procentima šuta za tri u Evroligi – obično isporuči u završnici sezone, Zvezda ima na čemu da gradi optimizam pred ulazak u ciljnu ravninu na regionalnom i domaćem frontu.

Na evroligaškom, sve stane u kratku rečenicu koja glasi: moglo je bolje. Moglo je bolje i na parketu – pogotovo kada su igrači i trener stvorili situaciju u kojoj zavise od sebe, uz povoljan raspored – ali ostaje utisak da je Zvezda top 8 ipak ispustila van terena.

Saša Ozmo, SK

Solidna analiza , ja bih više volio analizu Plavšića pročitati .

[matanisunje]

koja kanturina od ekipe je taj Efes, zasluženo ispali

[alan_kardec]

Ne možeš reći za ekipu koja je već nekoliko godina unazad među 4 u EL, dvostruki EL šampion, da je kanturina. Yebale su ih povrede baš kvalitetno...

[JohnCleese]

Partizan uz dvije pobjede i uz poraze Maccabia i Fenera u posljednjem kolu završava na petom mjestu....
Nije nemoguće

[filip13]

Baskonia postigla 75 poena a 5 minuta je do kraja treće četvrtine protiv Asvela

[matanisunje]

ja se izvinjavam ako sam taj Efes nazvao kanturinom, nije to nego nisu imali sreće sa povrijedama

[alan_kardec]

Vlado Majer, brat ciganski

[L-Train]

Vlado Majer, brat ciganski

?

[alan_kardec]

Dva ili tri puta čovjek zumiran u publici u navijačkoj majici, u društvu sa nekim likom, uživo u prenosu, Vlado Majer 99,9%, istu majicu imam i ja , a i znam Vlada.

[kraljttbvb]

Meni ovaj Efes isto ko da su kontali zezat ćemo se malo, pa ćemo na kraju upasti u PO, onda ubaciti u brzinu više i lagano doći do F4.

Pa na kraju skroz izvisise...

[Felixians4]

Meni ovaj Efes isto ko da su kontali zezat ćemo se malo, pa ćemo na kraju upasti u PO, onda ubaciti u brzinu više i lagano doći do F4.

Pa na kraju skroz izvisise...

2019. izvrsno finale - poraz od CSKA
2020. rasturali s nevjerojatnim larkinom, prekid korona
2021. u turskoj 29-1 regularni dio, 8-0 playoff/razbili Kokoškovljev korona zauzdan Fener doduše u finalu, a u EL 8-9 prva polovica regularne, a onda kkliknuli nanovo i rasturali, s 22-12 okončali RS, u playoffu/F4 si zagorčavali život pa izvlačili protiv Reala,CSKA,Barce - OSVAJAČI

2022. u EL krenuli s 0-4, 1-5, 2-6, prvi dio 9-8 pa opet u minus 9-10, 10-11, bili na 14-14, završili s 18-16 nimalo uvjerljivo, ipak rutinski izbacili Milano, a potom na F4 opet teški egali protiv Olya i Reala- OSVAJAČI

2023. Veoma slično kao preklani i pogotovo lani, no ovog puta izgleda neće upasti u playoffs


Dakle, nije ovo anomalija, skoro identično su krenuli zadnje 3 sezone, Larkin je 2020. uništavao svih i onda taj prekid sezone. Krenuli su sporo onda svake sezone, i on u 2/3, bio i ozlijeđen u 2/3 ili čak 3 i bez priprema(sjetimo se EB pod Atamanom za Tursku, otpao za Francuze koje su čudesno ispustili u 1/8).. Samo baciti pogled na rezultate na Final Four osvajačkim, nikog nisu rutinirali(CSKA su imali riješen pa na kraju Clyburn uzeo trojku za preokret Rusa, promašio) u polufinalu i finalu.. Ove sezone identičan put, no potrefilo se da su Partizan, Maccabi, Baskonia i Žalgiris pošteno nadmašili očekivanja pa je zafalila koja pobjeda, a bilo je podosta kikseva, a ionako se osjeti da više nije to-to, Larkin u zavadi s Atamanom, kemija ugrožena, bilo i ozljeda, Singleton stari vraćen, Dunston više ne može pratiti u tolikom obujmu i eto ga, kraj dinastije

[Epidaurus]

Playoff

[L-Train]

Ovom Mikeu Jamesu nikad ne mozes vjerovati.

Partizan zasluzeno,dizali su formu citavu sezonu i docekali kraj sezone prakticki kao najbolja ekipa EL.

[deantinho]

Svaka čast Željku Obradoviću i momcima.
U petak Arena i da se uživa u opuštenoj utakmici, bez stresa i ostalog.

[Epidaurus]

Svaka čast Željku Obradoviću i momcima.
U petak Arena i da se uživa u opuštenoj utakmici, bez stresa i ostalog.

Jok, treba i tu ici na maks jer je 5. mjesto dostizno.

[alan_kardec]

Čestitke Partizanu na plasmanu u četvrtfinale
Kapa dole, vrhunski rezultat, nema šta

[rio_Ferdy88]

Partizan

Idemo po top 4

[harden]

Kakva ce ludnica biti, jedva cekam

[matanisunje]

svaka čast Crno-beli, mogu oni daleko!