Mislim da smo svi shvatili da je vizija Orvelovog Velikikog Brata ubrzano počela da se ostvaruje. Ne smatram da smo paranoici koji svuda okolo vide teorije zavere i sve što se dešava posmatraju samo na jedan, fobičan način. Jednostavno, ovo je naša stvarnost.
Pri kontroli koja se lagano preuzima nad svima nama, neizbežno je nadgledanje, špijuniranje, prisluškivanje i snimanje svih poznatih vrsta komunikacije kojima se ljudi služe. Telefoni, internet, faksovi, elektronske pošte, teleks veze… Tema je projekat EŠALON (Echelon).
Ešalon je globalni komunikacioni sistem za nadzor, kojim rukovode obaveštajne agencije pet zemalja (Velike Britanije, Kanade, Amerike, Australije i Novog Zelanda) a pod direktnom kontrolom NSA – američke Nacinalne agencije za bezbednost.
Početak rada na ovom projektu datira još iz 1948.godine, kada su se britanska i američka tajna služba zainteresovale za globalnu špijunažu. Amerika i Britanija su tada uskladile svoje obaveštajne aktivnosti, takozvanim UKUSA ugovorom („UK/USA Agreement“). Nesto kasnije pridružuju im se Norveška, Nemačka, Danska i Turska.
UKUSA mreža je izvorno zamišljena kao projekat prikupljanja i korišćenja podataka protiv Nemačke i Japana tokom Drugog svetskog rata. Kasnije je to bio projekat za zaštitu zapada od komunizma, kontrolom svih komunikacionih tokova na svetu. Doba hladnog rata je vreme kada Ešalon evoluira u najvećeg virtuelnog špijuna čije postojanje nikada nisu priznale ni amerićka ni britanska vlada. Uz nuklearne sisteme, NATO je krajem prošlog veka informacione tehnologije svrstao u „A“ kategoriju strateškog razvoja.
Procenjuje se da je Ešalon danas u stanju da snimi preko pet milijardi razgovora svaki dan i da ih zatim obradi. Primarne mete su vlade, organizacije i industrija, a sekundarne sve ostalo što može da se špijunira. Cilj je – da ništa ne promakne. Države pod komandom USA dele skupljene informacije i svaka članica snabdeva ostale podacima o sopstvenim ključnim rečima, frazama, ljudima i lokacijama. Preko 90% saobraćaja koji se odvija preko globalne kompjuterske mreže je pod budnim okom Ešalona i NSA.
Ko zna da li bi se i do danas nešto znalo o Ešalonu, da nisu nesmotreno obavili prismotru telekomunikacija u korist industrijske špijunaže. Naime, Dankan Kempbel, novinar koji je čitav život posvetio analiziranju Ešalona, pružio je Evropskom parlamentu dokaze da je NSA špijunirala telefonske pozive francuske firme, koja se nadmetala za posao u Brazilu, u korist američke kompanije koja je na koncu posao i dobila.
Francuska vlada je optužila američku da zloupotrebljava Ešalon da bi obezbedila prednost svojim kompanijama nad konkurencijom. Džejms Vulsi, bivši šef CIA, je na to odgovorio da su oni „samo neutralisali efekte francuskog podmićivanja širom sveta“. Pritom je zaboravio da je industrijska špijunaša koju im Ešalon sa lakoćom omogućava, kažnjiva svuda u svetu. Saveznici se osećaju ugroženima i dižu svoj glas, ali to uopšte ne uzbuđuje NSA. Amerikance odavno ne interesuje ni mišljenje Ujedinjenih Nacija ni partnera iz NATO pakta.
Veoma važno pitanje je ko određuje predmet prisluškivanja i ko ima pristup tim informacijama. Izveštaj pod nazivom „Mogućnosti presretanja 2000″ (Interception Capabilities 2000) tvrdi da Amerikanci koriste ovaj sistem prema svom nahođenju i da nikome ne polažu račune. Globalni prislušni sistem, osim zaštite državnih interesa, prati političare, diplomate, biznismene, obične građane. Kapaciteti i prioriteti su se, u odnosu na početak, drastično promenili prateći poslednje inovacije u tehnologiji.
Sistem Ešalon prikuplja podatke na više načina. Za presretanje satelitske komunikacije, na Zemlji je izgrađena čitava mreža masivnih radio-antenskih stanica koje su locirane u SAD, Italiji, Engleskoj, Turskoj, Novom Zelandu, Kanadi i Australiji. Za praćenje komunikacija između gradova koristi se veliki broj satelita koji prosleđuju podatke centrima za obradu na Zemlji. Najvažniji su blizu Denvera (SAD), u Velikoj Britaniji, Australiji i Nemačkoj. Što se Interneta tiče, Ešalon rutinski presreće svaku informaciju. Čak ni podvodni kablovi nisu ostali van domašaja. Još 1982. godine pronađen je na dnu okeana uređaj za prisluškivanje, koji je bio vezan za magistralni vod. Veruje se da ga je postavila američka mornarica i pitanje je koliko ih je još ostalo neotkriveno. Sve podatke Ešalon propušta kroz „rečnik“ – poseban sistem računara koji željenu informaciju dobija pretraživanjem po različitim kriterijumima: ključna reč, adresa… Ovi programi pomažu da se upare ogromne količine prenosa, koji prolaze kroz Ešalon svakog dana.
Sve ono što biva „uhvaćeno“ Ešalonom prosleđuje se odmah u centralu Menvit Hil u Engleskoj.Tu se obavlja čitanje i klasifikovanje pristpelog materijala, a ono što je najinteresantnije odmah se šalje u Fort Mid, u Merilendu (SAD), u sedište NSA.
Na OVOJ internet strani nalazi se kompletan izveštaj koji je predat Evropskom parlamentu još jula 2001. godine. Poseban naglasak dat je u tabelarnom pregledu svih do tada prikupljenih i objavljenih podataka o industrijskog špijunaži, od toga koja je obaveštajna služba izvela akciju, koja su tehnološka sredstva korišćena, ko je oštećena strana, kada i gde je informacija javno objavljena – do konkretnih cifara o novcu.
U svakom slučaju Ešalon je najmoćnija organizacija za prikupljanje podataka na svetu. On predstavlja veliku pretnju privatnosti ljudi širom sveta, i strah od njegovih mogućnosti je sasvim realan.
Pakt Velika Britanija – SAD krije i druge neverovatne i vrlo ružne tajne. Projekat Ešalon samo je jedna od posledica toga pakta. I super tajni projekat „Zvezdani Ratovi“ je pod njihovom jurisdikcijom. Na tom projektu, poznatom i kao SDI (Strategic Defense Initiative), zabeležena je bukvalno prava epidemija smrti naučnika koji su radili na projektu, što će nam biti jedna od sledećih tema.
Vratimo se teoriji da nas neko gleda i sluša i da Orvel nije preterao sa „1984.“ Svaka kompanija kontroliše svoj pristup internetu – to se zove administriranje. Komercijalno tumačenje je: kontrola troškova, ali… Prati se i telefonski saobraćaj, i to bez dozvole suda. O političkim partijama da ne govorimo. Kod nas one špijunirijaju jedne druge i unutar njih samih. Da li još uvek neko misli da smo paranoični i da je rečenica „nigde nismo sigurni i nigde ne možemo da se sakrijemo“ preterana? Možda (ali samo možda), ukoliko se čovek odrekne svega što je dobio od novih tehnologija, nauke i napredne civilizacije, pa se vrati u pećinu, možda će onda imati svoju privatnost i samo svoj život. Život koji niko neće nadgledati, prisluškivati i propuštati kroz kojekakve sisteme pretraživanja i analiziranja. Zamorno je osećati se zamorcem.
